Miletina buna je bila buna protiv kneza Miloša koja je izbila u januaru 1835. i koju je predvodio Mileta Radojković. Ustanici su želeli da ograniče apsolutističku vlast kneza Miloša.
Buna je isplanirana uoči Božića 1835. u kući Stojana Simića. U planiranju bune su učestvovali Avram Petronijević, Milosav Zdravković Resavac, Mileta Radojković, Đorđe Protić i Milutin Petrović Era.
Ustanici su krenuli ka Kragujevcu, kada je pred njih je izašao Toma Vučić Perišić sa 150 konjanika. Nakon razgovora sa ustanicima pristao je da bude posrednik u pronalaženju mirnog rešenja. Knez Miloš poslao je svog sekretara Dimitrija Davidovića da sazna koji su zahtevi pobunjenika. Nakon razgovora sa Davidovićem, 35 izaslanika iz redova pobunjenika je krenulo sa njim da iznesu knezu svoje zahteve. Nakon toga je knez Miloš došao u Kragujevac i izmirio se sa vođama bune uz reči:
„Svi smo krivi; i ja sam sâm često grešio; trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima.“
Knez Miloš je, zaplašen bunom, odlučio da u Kragujevcu, koja je tada bila prestonica, izda novi ustav. Dimitrije Davidović, knežev sekretar, morao je na brzinu da sastavi ustav.
Sretenjskim ustavom od 15. februara 1835. ograničen je vladarev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija. Vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Porez se mogao povećati samo jednom godišnje, uz saglasnost građana. Definisana je neprikosnovenost privatne svojine i jednakost pred zakonom.Kneževa prava su delimično preneta na Državni savet.
Zbog pritiska velikih sila, između ostalog Turske, Austrije i Rusije, knez Miloš je stavio Sretenjski ustav van snage.
